JOVANOVA APOKALIPSA
Sa grčkog originala preveo
Lic. Emil Bock
Odeljak iz knjige pod naslovom : „Evanđelje – rasprave i prevodi“
u kojoj je preveden ceo Novi zavet.
Sa nemačkog preveo i umnožio ; - Dr. Josif Korać, Beograd, Neznanog Junaka 29
NAPOMENE
uz prevod na srpsko-hrvatski jezik
U vezi sa proučavanjem Jovanove apokalipse pojavila se potreba za jednim, što je moguće vernijim prevodom ovog dela Novog zaveta. Učenik Rudolfa štajnera (Emil Bock) uložio je u toku mnogo godina veliki trud da na nemački jezik prevede, sa klasično grčkog, originala ceo Novi zavet. I pored toga, bio je prinuđen na kraju 1948 god. napisati: „Ovde predložen tekst Jovanove apokalipse je prerađeni tekst prevoda Novog zaveta objavljenog u „Prilozima“ 1932 godine. Isto kao i ondašnji tekst, tako i9 ovaj tekst treba smatrati privremenim“.
Šta je to što toliko otežava prevođenje starih svetih spisa. O tome Bok govori u četvrtoj svesci svojih prevoda („Das Evangelium – Betrachtungen und ubersetzungen“ – objavljeno kao skripta- sledeće:
„Dati Evanđeljima i drugim spisima Novog zaveta govorni oblik koji odgovara našem vremenu je bezgraničan zadatak. Jer prevođenje Biblije nije drugo nego prevođenje, sa puno ozbiljnosti Božije reči“. Odavno su prošla vremena, kada je bilo moguće biblijskim spisima pridodati snagu upola ili sasvim dogmatske predstave „svetog spisa“ ili „Božije reči“, bez obzira na jezik na kome je prikazana. Stepen primene neke ljudske reči, zemaljskog govora na „Božiju reč“ je zavisan od providnosti reči, mogućnosti da se kroz nju providi Duh i od transparentnosti duhovnih snaga koje mi možemo dati zemaljskoj reči.
Dugo vremena je u savremenoj civilizaciji vladalo naivno optimističko verovanje u napredak koji je primenjivan i na istoriju jezika. Smatralo se da su ljudski jezici u toliko primitivniji ukoliko su stariji i da se sa vremenom sve više usavršavaju. Slom optimističkog shvatanja o napretku civilizacije, tamo gde je on zaista primećen i shvaćen, doveo je do temeljnog preispitivanja razvoja govora. Primećeno je sa zaprepašćenjem da je naj noviji razvoj civilizacije izvršio pražnjenje jezika. Ljudi su se morali pomiriti sa činjenicom da već vekovima u ljudskom govoru vlada proces siromašenja i nestajanja ; iskonska supstanca reči postaje sve tanja i sve apstraktnija.
Činjenica je da su stari jezici sami po sebi bili u mnogo većoj meri sakralni jezici i „Božija reč“. Noviji jezici jedva da to mogu biti. To se može objasniti time, što težište života sve više izlazi iz hrama na tržište profanog života. Do najvećih zabluda doveo je razvoj filosofije u prošlom veku, koja je polazila od pretpostavke, kao da je to po sebi razumljivo, da je moguće pojedine reči starih jezika prevesti, bez daljnjeg, pojedinim rečima današnjih jezika. Rečnici su doduše neophodni i sadrže neizmerno uloženog truda, marljivosti i naučnosti. Pa ipak moderna kultura nema razloga da sa ponosom uzvikne: „Kako smo to divno učinili“ – bar kada se radi o prevođenju sa starih na savremene jezike-. Skoro svaka stara reč je kao planina u odnosu na tobožnju odgovarajuću reč nekog današnjeg jezika, koju možemo označiti kao malu uzvišicu, ako ne kao neku tačku u ravnici. U razvoju govora može da se primeti kako je opšti razvoj jedne stare vidovite svesti, sa visina bogova, sišao u područje apstraktno intelektualnih pojmova. U poslednjih nekoliko vekova postavljene su osnove materijalističkog pogleda na svet, koji je ljude učinio slepim za bogatstvo i punoću onog stanja iz koga je proizašao razvoj svesti, a sa njime i govora. Saznanje nulte tačke na kojoj se nalazimo danas ne treba da dovede do potištenosti onoga ko stekne novi uvid u pra-supstancu istorije ljudskog duha. Silazak je bio nužan za uzlaz ljudske ličnosti u zrelost i slobodu. Sa te nulte tačke mora da se danas izađe na drugu obalu i ponovno da se osvoje visovi sa kojih je čovečanstvo nekada sišlo.
To mora prvo da se desi u ljudskom mišljenju i govoru. Jer novi jezici koji su postali apstraktnim, moraju da utru put klici i snazi razvoja jedne nove duhovne supstancije. Ukoliko ljudska nastojanja uspeju da postignu prevod biblije na savremene jezike, s tim da ljudsku reč, sposobnom za natapanje Božijom reči, onda to neće biti od značaja samo za religiozni život, to treba da ima dejstvo na ceo budući kulturni razvoj, time treba da se zasadi klica i snaga jednog ponovnog duhovnog uzdizanja. Kao što je nekada bilo moguće stvaranje kosmosa „pomoću“ reči, tako treba opet, sasvim u tišini „kroz reč“ da se iz današnjeg silaženja izdigne, u stvari rodi, novi svet...“
„Iz svega toga nameće se prilikom današnjeg prevođenja Novog zaveta, zadatak: 1) u savremenom jeziku razviti duh grčkog jezika, koji je u njemu provejavao. 2) ličnu notu koju su u svoje prevode uneli Hijeronim – prevodeći sa grčkog na latinski- i Luter sa latinskog na nemački, (fusnota – Vuk Karadžić je preveo na srpsko-hrvatski jezik Novi zavet sa Luterovog nemačkog prevoda) uzdići opet na bezličnu notu.
Ovaj moj prilog prošao je tri etape prevođenja i doterivanja teksta. U prvom pokušaju, preduzetom 1930 do 1933 godine, koji je objavljen u „Prilozima prevođenju Novog zaveta“, nastojao sam izraziti zračenje bogatstva grčkog jezika kroz izvesnu punoću izražavanja. Napustio sam praznovericu da se svaka reč nekog starog jezika može izraziti jednostavno odgovarajućom reči savremenog jezika. Stoga sam pokušao neka mesta prevesti pomoću odgovarajućeg opisivanja. To je u krajnjoj liniji značilo pipati u nemačkom jeziku jedan novi jezik. To je postignuto nastojanjem da se biblijski tekst uzdigne na jedan viši jezički nivo, koji će omogućiti da se služba božja prilagodi obnovljenom sakramentalizmu. I pored toga što tada već nisam dao na umnožavanje ni jedan tekst prevoda, koji nije često ponovo prerađen, opet se – što sam stalno naglašavao- radilo o jednom privremenom pokušaju. Razumljivo je da se u početku nije mogla izbeći izvesna ne prirodnost i ne određenost u stilizaciji teksta, koja proizilazi iz zadatka prevođenja koji sam preuzeo.
Tako u sledećim godinama jedva da je prošao dan da se nisam bavio popravljanjem prevoda, ipak mi je tek 1941 god. - i to za vreme izdržavanja zatvora u koncentracionom logoru- postalo jasno kako da prevod uzdignem na jedan viši nivo. Sada mi je bio cilj da, kroz izvesna uprošćenja i sažimanja, tekstu dam veću prirodnost i tečnost, kroz neprestani život u sakralnoj reči, Novom zavetu i sakramentu, omogućeno mi je da u izraženoj reči dam istovremeno povišenu jednostavnost, a ipak u isto vreme jednu auričnu duševnost.
S vremenom uspelo mi je da pređem i na treću etapu prevođenja; da se uzdignem iznad slova tradicionalnih reči, što mi je omogućilo slobodnije stvaralačko izražavanje, koje izgleda filološki kao udaljavanje od originalnog teksta, ali koja se u stvarnosti više približava pra reči koja zvuči kroz prvobitni tekst, a to znači, koji se približava duhovnom biću same biblijske reči“. /Članak objavljen u antroposofskom religioznom časopisu „Die Christengemeinschaft“ 1948 godine /.
Ovde je naveden opširniji citat članka prevodioca Apokalipse sa grčkog jezika na nemački, da bi se obrazložilo odstupanje ovog prevoda od Vukovog teksta. Onom ko se upoznao sa štajnerovim predavanjima o Apokalipsi, ili ko ih čita paralelno sa čitanjem ovog prevoda Apokalipse, ova „knjiga sa sedam pečata“ postaje mnogo razumljivija nego kada se koristi samo Vukov prevod. Tek tada se otkriva velika tajna koju sadrži veliko proročanstvo koje sadrži veliko proročanstvo što sadrži ovo „Otkrovenje“ čovečanstvu, izvršeno na početku računanja našeg vremena.
Da bi se omogućilo upoređivanje oba prevoda na našem jeziku u zagradama ( ) je data numeracija koja odgovara Luterovom odnosno Vukovom prevodu.
Prevodilac.
JOVANOVO OTKROVENJE
1) glava.
1. Ovo je otkrovenje samoga Isusa Hrista, koje nam dade Otac. Onima koji Mu služe i hoće da ga slede, njima se pokazuje šta će se u budućnosti dogoditi i što se brzim koracima približava.
On je ovo otkrovenje dao u slikovitim rečima i po svome Anđelu poslao svome slugi Jovanu:
2. I tako govori ovaj (Jovan) kao svedok božanske reči svetova i kao svedok sudbine Isusa Hrista, što je sam video.
3. Blago onom ko proročke reči čita i ko razume da ih čuje, i svima koji ono što piše u ovoj knjizi prime u dušu. Jer je vreme nastalo.
4. Od Jovana na sedam zajednica (crkava) Azije.
Blagoslov i mir, Duha i harmonije duše neka vam bude od Onoga:
koji jeste
koji je postao,
i koji dolazi
i od sedam duhova stvaranja ispred njegova prestola.
5. I od Isusa Hrista.
On je po svome svedočanstvu pra-slika vere,
On je prvorođeni iz carstva smrti.
On je Duh koji vodi sve vodeće duhove na zemlji.
On nam se obratio u ljubavi i snagom svoje krvi oslobodio nas od puta greha koji je na nama počivao.
6. On nas je uveo u kraljevsko dostojanstvo i učinio nas sveštenicima božanskog osnova svetova – svoga Oca. Njegova je sva duhovna svetlost i sva duševna snaga od jednog eona do drugog.
Amen.
7. Vidi, On dolazi u biću oblaka. Neka ga gledaju sve oči, i oči onih koji ga probodoše. Neka sva njihova pokolenja na Zemlji iskuse šta znači sresti Njega.
Da, Amen.
8. Ja sam alfa i omega, tako govori naš Gospod, naš Bog, vladar sveta.
koji jeste
koji je postao
koji će doći .
9. Ja Jovan, vaš brat i saputnik u sudbini, kao i u unutarnjem kraljevstvu i u snazi istrajnosti, koju imamo time što smo povezani sa Isusom, bio sam na ostrvu Patmosu. Tu je trebalo da budem udostojen božanske reči svetova i svedočanstva muka Isusovih.
1o. Na dan Gospodnji (nedelja) bio sam prenet u područje duha i iza sebe čuh moćan glas trube.
11. On reče: piši što vidiš u jednu knjigu i pošalji to u sedam zajednica: u Efes, i u Smirnu, i u Pergam , i u Tijtiru, i u Sard, i u Filadelfiju i u Laodikiju.
12. I obazreh se da vidim toga čiji sam glas čuo. Pa kada se obazreh, videh sedam zlatnih svećnjaka.
13. A u sredini svećnjaka jedan lik sina čovečjeg. duhovnog čoveka, obučena u dugu talasastu haljinu oko grudi opasanog zlatnim pojasom, bele glave, a njegova kosa je sijala kao bela vuna i kao sneg sa očima, kao plamenovi vatre. Njegove noge, kao da behu od zlatne rude, koja sija kao da je jara, a glas kao da je sličan šumu velike vodene struje u svojoj desnoj ruci držaše sedam zvezda. Iz njegovih usta izlazio je oštar dvosekli mač, a njegovo lice blistalo je kao sunce u svoj njegovoj snazi .
17. I kad ga ugledah, padoh k njegovim nogama kao mrtav. Ali on stavi na mene svoju desnu ruku i reče: „Ne boj se ja sam prvi i poslednji među živima. 18. Ja sam umro, a ipak pronosim život sveta kroz eone. Ključ carstva smrti i senki je moj.
19. Piši šta vidiš, savremeno i buduće . To je tajna sedam zvezda, koje vidiš u mojoj desnoj ruci i sedam zlatnih svećnjaka. Sedam zvezda su anđeli sedam zajednica, a sedam svećnjaka sedam samih zajednica.
2. glava
1. Anđelu Efeške zajednice piši: Govori vam onaj koji u svojoj desnoj ruci drži sedam zvezda i koji prebiva u sredini sedam zlatnih svećnjaka:
2. Providim tvoje nastojanje i vidim tvoj trud i tvoju istrajnu snagu. A vidim i to da ne podnosiš one koji su slabi prema zlu. Stavio si na probu one koji se izdaju za apostole i našao si da oni na to nemaju nikakvo pravo i da su oni lažnog duha.
3. Imaš istrajnu snagu. Radi imena moga preuzeo si teret i nisi posustao. Ali imam protiv tebe prigovor, da si odustao od svoje prave ljubavi.
5. Neguj, sećajući se svest, na visine iz kojih si se spustio. Promeni svoje mišljenje i deluj opet u smislu ovog iskonskog bića. Ako to ne učiniš, doći ću i prevrnuću tvoj svećnjak, ako ne promeniš mišljenje.
6. Sebe možeš naći kroz tvoju neprijatnost protiv načina Nikolinaca koji je i meni neprijatan.
7. Ko ima uši neka čuje, šta govori duh opštinama- crkvama. Ko položi ispit tome ću dati da jede sa drveta života, koje stoji u raju božjem.
8. I anđelu opštine Smirne piši: Govori vam prvi i poslednji, koji je bio mrtav i opet povratio u život.
9. Znam i vidim teškoće tvoje sudbine i tvog osiromašenja, pa ipak si ti bogat. Providim i duh poruge onih koji se ne opravdano nazivaju Judejima, a koji su u stvari u duhovnoj zajednici sa Satanom.
10. Ne boj se stradanja koja ti predstoje. Gle protivnik dobro se priprema da neke od vas baci u okove. To je za vaš ispit To je za viši ispit. Pred vama su deset teških sudbonosnih dana. Budi jak u srcu sve do smrti, onda ću te ovenčati krunom života.
Ko ima uši neka čuje, šta govori duh opština.
11. Ko položi ispit neće stradati kroz drugu smrt – smrt duše.
12. I anđelu Pergama piši:
Govori vam onaj koji ima oštar dvosekli mač.
13. Znam i vidim gde živiš. Stanujem tamo gde je Satanin presto. Ti se čvrsto držiš snage moga bića i nisi se odrekao vere u mene, ni u dane Antipe, koji je u vašoj sredini ubijen kao moj verni svedok u postojbini satanine sile.
14. Pa ipak moram da ti uputim prekor. Neki pojedinci među vama se čvrsto se drže učenja Bleama, koje je učio Balak, da bi uhvatio sinove Izrailjeve u zamku, zavodeći ih da jedu pagansko žrtveno meso i vrše seksualne kultove.
15. A ima među vama i takvih koji se na sličan način drže nauke Nikolinaca.
16. Nastoj da izmene mišljenje. Ako to ne učiniš, doći ću ne očekivano k tebi i poseći ću ih u borbi mačem iz svojih usta.
17. Ko ima uši da čuje, šta govori duh zajednica.
Ko položi ispit, onom ću dati skrivenu manu i beli kamen, a u belom kamenu će biti upisano novo ime, koje niko ne zna da izgovori osim ko ga primi (kamen).
18. Anđelu zajednice Tijatira piši: Govori vam božanski Sin čije su oči kao plamen ognjeni i čije su noge kao usijana ruda zlata.
19. Znam i vidim tvoja dela, vidim tvoju ljubav i tvoju veru i tvoju volju da priskočiš svima u pomoć, i tvoju snagu istrajnosti. Tvoja poslednja dela nadmašuju prethodna.
20. No imam da ti prigovorim što ženi Izabeli dopuštaš. Ona se naziva proročicom i uči one koji meni služe uči i zavodi duhovnom razvratu i jedenju paganskog žrtvenog mesa, one koji meni služe.
21. Ja sam joj dao vremena da izmeni svoju svest, ali ona neće da menja svoje shvatanje i neće da napusti duhovni razvrat.
22. Vidi, ja ću je baciti u istu gomilu sa svima onima koji su se zajedno sa njom ogrešili o duh. T treba da ih zadese teške sudbine, to će se dogoditi onima koji još izvrše promenu shvatanja i koji se odvoje od njene delatnosti. Njena deca će biti izložena sili smrti.
23. Sve opštine treba da saznaju da Ja jesam i da mogu stavljati na probu njihova srca i njihove bubrege i da svakom od vas određujem sudbinu koja odgovara vašim delima.
24. Sada govorim i onima među vama u Tijatiri, koji onu nauku nisu primili i koji nisu – kako se kaže- prodrli u dubinu sataninog bića.
25. Nemam nameru da na vas tovarim novi teret. Samo vas opominjem udružite se i držite se onoga što ste postigli i pripremajte se na moj dolazak.
26. Ko položi ispit i u svojoj delatnosti ostane veran mojoj snazi, sve dok ne postigne cilj, njemu ću dati ovlašćenje, koje je iznad svih narodnih bića, i on će postati pastir naroda sa gvozdenim štapom. I moći će ih razbiti kao zemljane sudove. Daću mu slična ovlašćenja kakva sam dobio od svog Oca. I daću mu jutarnju zvezdu.
29. Ko ima uši neka čuje, šta govori duh zajednica.
3. glava:
1. I anđelu opštine Sard piši: Govori vam onaj koji ima moć /vlast / nad sedam božanskih duhova stvaralaca i nad sedam zvezda.
Providim tvoje delovanje. Ti imaš ime jednog živog bića, a ipak si mrtav.
2. Nastoj da se probudiš u svojoj svesti, i osnaži ono što je još živo u tvojoj duši, da i to još ne umre.
Ne mogu da ti potvrdim da tvoje delovanje ima punu stvarnost pred božanskim bićem.
3. Oživi u sebi sećanje na sve što si iz duhovnih svetova čuo. Staraj se o tome, u sebi nastoj da promeniš svoje mišljenje. Ako ne izrasteš u jednu višu svest, doći ću kao lopov. Ti ne znaš u koji ću čas doći za tebe.
4. Nekoliko, malo imena, ali ima u Sardu, koji su sačuvali svoje odeće čistim od mrlja i prljavštine. A u belim haljinama će ići mojom stazom, toga su oni dostojni.
5. Ko položi ispit može odmah obući bele haljine i ja neću njegovo ime izbrisati iz knjige života. Ja ću se za njegovo me zauzeti pred licem moga Oca i pred njegovim carstvom anđela.
6. Ko ima uši, neka čuje što Duh govori opštinama.
7. I anđelu Filadelfijske opštine napiši: Govori vam onaj koji je Sveti Duh, koji odista jeste, koji ima ključ Davidov. Ako on otključa niko ne zaključa, i ako on zaključa niko ne otključa.
8. Ja providim tvoju delatnost, ja sam učinio da su vrata otvorena pred tobom i da ih niko ne može zaključati.
Tvoja snaga je još mala, ali ti si u svojoj duši sačuvao moju reč i nisi se odrekao moga imena.
9. Gle, učiniću da neki iz opštine satanskog duha, koji se ne opravdano i iz lažnog duha nazivaju Judejima, dođu k tebi, da se bace na zemlju pred tvojim nogama. Jer oni treba da saznaju da ja tebe ljubim.
10. Ti si u svome srcu sačuvao reč moga strpljenja i ja ću tebe sačuvati u času velikog iskušenja, koje sada nailazi na celo čovečanstvo. Ovaj ispit moraju polagati svi stanovnici Zemlje.
11. Dolazim iznenađujuće brzo, sakupi i drži čvrsto ono što si u unutrašnjosti postigao, da ti niko ne oduzme tvoju krunu.
12. Onog ko položi ispit postaviću u hramu moga božanskog Oca, kao stub. On ne treba više da napušta taj hram. I u njegovo biće upisaću ime mog božanskog Oca i ime božanskog grada Novog Jerusalima, koji se iz neba spušta od moga božanskog Oca, i moje vlastito novo ime.
13. Ko ima uši neka čuje, šta govori Duh opštinama.
14. I anđelu opštine Laodikije napiši: Ovo govori Amen koji kroz svedočanstvo svoga bića ostvaruje veru i saznanje božanski stvaralačkog principa sveta.
15. Ja providim tvoja delanja, ti nisi ni vruć ni hladan.
16. O, da si bar hladan ili vruć. Međutim mlak si, ni hladan ni vruć, ispljuvaću te.
17. Kažeš, bogat sam, imam svega i ništa mi ne nedostaje. Ne znaš koliko si dostojan sažaljenja, kukavan i bedan, koliko slep i go.
18. Ja ti savetujem da kod mene zaradiš zlato, koje je prečišćeno u vatri, da bi opet bio bogat; k tome da obučeš belu haljinu, da si obučen, a ne da se pojavljuješ u golotinji svoga bića, tako sramno, i najzad da još zaradiš i masti da pomažeš njome oči, da opet vidiš.
19. Oni koje vaspitavam udarcem sudbine, to su oni koje ljubim. Stoga sve učini da bi izmenio način mišljenja i svest.
20. Vidi, stojim na vratima i kucam na njih. Onom koji čuje moj glas, i ko mi otvori vrata, doći ću i sa njim ću ručati Sveti obed i on sa mnom.
21. Ko ispit položi, toga ću uzvisiti da sa mnom sedi na prestolu, kao i ja što sam pobedom duha uzvišen i sedim na prestolu sa svojim Ocem.
22. Ko ima uši neka čuje, šta govori Duh opštinama.
4. glava:
1. Po tom sam video: gle, otvorena vrata na nebu. Prvi glas, koji čuh kao glas trube navali na moje uho, reče: Popni se k meni gore! Hoću da ti pokažem šta će se, posle svega što se dogodilo u prošlosti dogoditi u budućnosti.
2. I već bih uzdignut u oblast Duha. Gle, presto stajaše u Nebu, i na prestolu jedan lik.
3. Onaj koji beše na prestolu bio je u svome sjaju sličan jaspisu i karneolu. Presto je okruživala duga koja je u svojoj svetlosti sijala kao smaragd.
4. U krugu prestola bilo je 24 prestola i na njima u sedeli 24 starešine u belim haljinama sa zlatnim krunama na glavama.
5. Iz prestola sevahu munje, orili se glasovi, prolamali se gromovi, a pred prestolom je gorelo 7 baklji. To su 7 božanskih duhova stvaranja.
6. A pred prestolom je bio jedan elemenat kao stakleno more, stvoreno kao da je od kristala. U sredini i okolini prestola četiri životinje, sa svetlim očima spreda i od pozadi.
7. Prva životinja ličila je na lava, druga na bika, treća je imala lice kao neki čovek, a četvrta je bila kao orao u letu.
8. Ove četiri životinje imale su svaka po 6 krila; svud u naokolo pa i u unutrašnjosti ova su bila ispunjena očima. Bez prestanka uzvikivale su one i danju i noću: Svet, svet, svet je Gospod, božanski vladar nad svima:
Što je postalo, što postoji i šta će biti.
9. I tako često životinje izražavale su, svetlost duha, dostojanstvo duše i i žrtve zahvalnosti.
10. Onome koji sedi na prestolu i izvodi život kroz eone. Ničice padoše 24 starešine u molitvi pred onim na prestolu, pred onim koji izvodi život sveta od jednog eona do drugog i polažu svoje krune pred presto i govore:
11. Ti Gospode naš Bože. Ti si dostojan da Ti se prinese blistava duhovnost, biće duše ispunjeno dostojanstvom, i delatna snaga stvaranja, jer si ti stvorio sve. Po tvojoj volji imaju sve stvari postojanje i lik.
5. glava:
1. I pogledah i videh u desnoj ruci onoga na prestolu jednu knjigu sa spoljašnjim i unutrašnjim slovima, zapečaćenu sa 7 pečata.
2. I videh jednog anđela velike snage, koji jasnim glasom objašnjavaše: ko je dostojan, neka knjigu otvori i njene pečate raspečati.
3. Ali ni jedno biće ni na nebu ni na zemlji ni ispod zemlje ne mogaše knjigu otvoriti i iz nje čitati.
4. I ja moradoh mnogo plakati, što se niko ne pokaza dostojan, da knjigu otvori i u njoj čita.
5. Onda reče jedan od starešina meni: Ne plači! Vidi Lav iz Judinog plemena položio je ispit, koren Davidov. On može otvoriti knjigu i njenih 7 pečata.
6. I ja ugledah: posred prestola 4 životinje u sredini starešina Jagnje, kao da je upravo žrtvovano. Imalo 7 rogova i 7 očiju. To behu 7 božanskih duhova stvaranja, njima svo zemaljsko carstvo dodeljeno kao radionica njihovog delovanja.
7. Jagnje pristupi i uze knjigu iz desne ruke onoga što seđaše na prestolu.
8. I kada on uze knjigu, padoše 4 životinje i 24 starešine pred Jagnjetom. Svaki je držao harfu sa zlatnim sudom sa mirisom u ruci: To su molite onih koji su odani duhu. I oni pevahu novu pesmu.
9. Ti si dostojan da uzmeš knjigu i pečate raspečatiš, jer ti si žrtvovan, pred Bogom si dovoljno učinio za ljude iz svih plemena, jezika naroda i rasa. Ti si ih pred osnovom svetova učinio kraljevima i sveštenicima.
10. Oni će biti kraljevi nad zemaljskim carstvom.
11. I u gledanju čuh glasove mnogih Anđela u krugu okolo prestola i životinja i starešina; njihov broj je bio 10.000 puta 10.000 i hiljadu puta hiljadu. Oni su govorili ogromnim glasom.
12. Jagnje, koje je žrtvovano dostojno je da mu se dade sva moć, sva punoća, sva mudrost sva jačina Ja, sve dostojanstvo duše, sva svetlost Duha i sve snage viđenja.
13. I ja čuh sva stvorena bića na nebu i na zemlji i ispod zemlje i na moru i sva bića koja su u tome delatna. Ona govorahu:
Onome što sedi na prestolu i Jagnjetu neka je sva sila gledanja, sva čast duše, sva svetlost Duha, i sva sila snage stvaranja kroz sve sledeće eone.
14. I četiri životinje govorahu: Amen, a starešine padoše u molitvi.
6. glava
1. I videh, Jagnje otvori jedan od sedam pečata, i Ja čuh jednu od četiri životinje kako govori gromkim glasom: dođi!
2. I gle, videh, beli konj, a njegov jahač držaše luk u ruci, a kruna mu bi stavljena na glavu. I kao pobednik je izašao u sledeće pobede.
3. A kada je otvoren drugi pečat, čuh glas kako govori druga životinja: dođi !
4. I naiđe drugi konj vatreno crvene boje. I njegovom jahaču bi data moć nad celom zemljom da remeti mir, tako da izbi uzajamni pokolj. On je nosio u ruci veliki mač.
5. A kada je otvoren treći pečat, čuh treću životinju kako govori: dođi ! I gle videh,crn konj, a njegov jahač držaše u ruci vagu.
6. I čuh njegov glas kako govori među četiri životinje: mera pšenice za jedan dinar, tri mere ječma za jedan dinar. Ulju i vinu ne trebaš pak da činiš štetu.
7. I kad se otvori i četvrti pečat čuh glas četvrte životinje kako govori: dođi !
8. I videh gle, siv konj, a ime njegovog jahača bilo je: smrt i carstvo smrti je njegov pratilac. Njima je dato ovlašćenje iznad četvrtine zemlje; oni su smeli da ubijaju mačem, glađu i smrću i pomoću životinja na zemlji.
9. A kad se otvori peti pečat ugledah pod oltarom duše onih, koji za Božiju reč i za volju njenog svedočanstva pretrpeše žrtvenu smrt.
10. I ovi vikahu jasnim glasom: Sveti i istiniti vladaru sveta, dokle ćeš oklevati sa sudom da se naša krv otkaje na stanovnicima zemlje.11. I svakom pojedincu od njih bi data bela haljina i jedan glas im progovori: neka izdrže još kratko vreme na miru, dok se sudbine onih njihovih bližnjih i braće ne ispune, koji su umrli istom smrću.
12. I videh ga kad je otvorio šesti pečat: tada nastade veliki zemljotres i sunce pocrni kao žalosna haljina od kostreti, a pun mesec posta crven kao krv, i zvezde nebeske padoše na zemlju, kada žestoko duvanje vetra omlati lišće sa smokvinog drveta. I nebo se izmače natrag kao savijen svitak knjige. Pokrenuše se svoga mesta sva brda i ostrva.
15. I kraljevi zemaljski,velikaši i vojvode nad vojskama, bogati i moćni i svi robovi i svi slobodni, sakriše se u klance i pećine gora i govoriše planinama i hridinama: - survajte se na nas i pokrijte nas pred licem onoga koji sedi na prestolu i pred gnevom Jagnjeta. Došao je veliki dan božanskog gneva, ko se može održati pred njim.
7. glava
1. Onda videh četiri anđela, koji stajahu na četiri ugla carstva zemaljskog. Oni svojom snagom zadržavali su četiri vetra zemaljska: da ne duvaju ni na zemlji ni na moru ni na vrhove nekog drveća.
2. I videh drugog anđela kako se uspinje na mesto, gde izlazi sunce. On je imao pečat božjih oblikotvornih sila, i povika glasnim glasom prema četiri anđela, čijoj je slobodnoj volji poverena zemlja i more.
3. Ne činite štete ni na zemlji, ni na moru ni na vrhovima drveća pre nego otisnemo naš znak na čela onih koji služe našem Bogu.
4. I čuh broj obeleženih: 144.000 iz svih plemena sinova Izraelovih treba da dobiju znak.
5. Iz plemena Judinog --- 12.000 nosioca znaka.
------ Rubenovog --- 12.000 ---------
----- Gadovog --- 12.000 ---------
6. ----- Aserovog --- 12.000 ---------
----- Naftalivog --- 12.000 ---------
----- Manassovog --- 12.000 ---------
7. ----- Simeonovog --- 12.000 ----------
----- Levijevog --- 12.000 ----------
----- Isahovog --- 12.000 ----------
8. ----- Zebulonog --- 12.000 ---------
---- Josifovog --- 12.000 ----------
---- Benjaminovog --- 12.000 ---------
----------
144.000
9. Onda videh: gle, veliko mnoštvo koje niko ne može nabrojati, iz svih plemena, naroda i rasa i govorahu: oni stajaše pred prestolom i pred jagnjetom, obučeni u belim haljinama, sa granama palmi u rukama i oni uzviknuše jasnim glasom:
Slava našem Bogu, koji je na prestolu i Jagnjetu.
11. I svi anđeli stajahu u krugu oko prestola i oko starešina i oko četiri životinje i oni padoše pred prestolom na svoje lice u molitvi božijem osnovu svetova
12. i govorahu: Amen, reč blagoslova, otkrivenja, mudrost, žrtva zahvalnosti, dostojanstvo duše, sila sveta i snaga Duha, sve to pripada našem Bogu za sve eone. Amen. 13. i jedan od starešina odgovori i reče meni: ko su ovi, koji su obučeni u bele haljine? Odakle oni dolaze. Ja mu rekoh: Gospode ti to znaš. A on mi reče: To su oni koji dolaze iz velike nevolje. Oni su oprali svoje haljine i učinili ih blještavo belim, pomoću jagnjetove krvi. Zato oni mogu stajati pred božanskim prestolom i danju i noću služiti u njegovom hramu. I onaj koji sedi na prestolu njih štiti i nad njima vlada.
16. Oni više neće biti gladni ni žedni; oni više neće patiti od sunčane jare niti požara, jer jagnje posred prestola biće njihov pastir i vođa prema izvoru iz koga izvire voda života. I očinski osnov svetova brisaće sve suze sa njihovih očiju.
8. glava
1. A kad je otvoren sedmi pečat u duhovnim svetovima nastade duboko ćutanje, jedno pola vremenskoga kruga.
2. I ugledah sedam anđela kako sede pred Ocem Bogom, i njima je dato sedam truba.
3. I drugi anđeo dođe i stupi pred oltar sa jednom zlatnom kadionicom. I dato mu je mnogo kada kojim je on okadio one koji su se molili, predani sve-duhu na zlatnom oltaru, licem okrenutim prema prestolu.
4. Iz ruku anđela uzdignu se sveti dim zajedno sa molitvama duhu predanim pred licem božanstva.
5. Onda uze anđeo kadionicu, napuni je ognjem sa oltara i saspe je dole na zemlju. I prolomiše se gromovi, razlegoše se glasovi, sevnuše munje i zatrese se zemlja.
6. I sedam anđela koji su u rukama držali sedam velikih truba pripremiše se da zatrube.
7. I zatrubi prvi, iz toga udari grad i požar, pomešani sa krvlju i zasuše dole na zemlju. Jedna trećina zemlje izgore, izgore trećina od sveg drveća i sagore sva zelena trava.
8. I zatrubi drugi anđeo: Od gora se sruši nešto kao brdo zapaljenom velikom vatrom, i pade u more. A trećina mora se pretvori u krv..
9. I pomori trećinu svih stvorenja obdarenih dušama u moru, i zdrobi trećinu svih lađa .
10. I zatrubi treći anđeo: od toga pade jedna velika zvezda sa neba, u plamenu kao baklja. Ona u padu pogodi trećinu svih reka i sve izvore vode. Ime zvezde je Pelen. Trećina svih voda bi pretvorena u pelen i mnogi ljudi pomreše zbog vode koja je postala tako gorka.
12. I zatrubi četvrti anđeo; od toga pogodi udar trećinu sunca, i trećinu meseca i trećinu zvezda, tako da trećinu ovih pomrači i dan izgubi trećinu svoje svetlosti a isto tako i noć- svoje svetlosti.
13. I u gledanju čuh jednog orla kako leti preko zenita neba i jasnim glasom dovikuje: Jao, jao onima koji stanuju na zemlji, od glasa ostalih truba tek kada zatrube tri poslednja anđela.
9. glava
1. I zatrubi peti anđeo: od toga videh kako se sa neba na zemlju survala jedna zvezda. Njoj je dat ključ izvora bez dna.
2. I on otključa izvor bez dna. Tada iz izvora izbi dim, kao da je dim neke džinovske peći, tako pomrači sunce i a usto i celu atmosferu: dimom iz bezdana.
3. I iz dima izađoše skakavci koji preplaviše celu zemlju. Njima je data slična moć, kakva je na zemlji data škorpijama.
4. Ali jedan glas im reče: da ne oštete zemaljsku travu, sve zeleno i svo drveće treba da poštede. Treba krenu samo prema ljudima koji na čelu ne nose znak Božji.
5. Ipak i ove bez znaka nisu mogli ubiti, nego samo pet meseci mučiti. Muke koje su ovi nanosili, bile su kao bol, koju izaziva škorpion,ako ubode čoveka.
6. A u one dane će ljudi tražiti smrt, ali je neće moći naći. Oni će želeti da umru, ali će im smrt izmicati.
7. Likovi u kojim će se skakavci pojavljivati, biće slični konjima opremljenim za rat. Izgledaće kao da nose zlatne krune, a lica su im bila slična ljudima. Kosa im je bila kao u žena, a zubi kao u lava.
9. Nosili su oklope kao da su od metala, a štropot njihovih krila bio je sličan spravama bornih kola u koje je upregnuto mnogo konja koji ih vuku u galopu.
10. Repove i žaoke imali su kao škorpije, i u njima je bila moć da nanesu ljudima bol koji traje pet meseci.
11. Predvodi ih njihov kralj anđeo bezdana, njegovo ime na jevrejskom Abadon, a na grčkom Apolion.
12. Prva nevolja prođe: gle slede još dve nevolje.
13. I šesti anđeo zatrubi. A ja čuh određeni glas. On se razleže iz četiri roga zlatnog oltara, koji je pred licem Božijim. On je govorio šestom anđelu, koji je duvao u trubu: Oslobodi četiri anđela koji su vezani na velikoj reci Eufratu. I četiri anđela behu slobodni od svojih veza; oni behu naoružani, da toga dana, toga meseca i te godine pobiju trećinu čovečanstva.
16. I broj konjanika bio je 20 hiljada puta 10 hiljada.
17. Tako mi se u vidovitoj svesti učiniše konji i konjanici u vatrenom crvenilu a štitovi boje zumbula i sumpora. Glave konja bile su kao glave lavova, a iz njihovih čeljusti izlazila je vatra i dim i sumporna para.
18. I ove tri sile – nevolje, pobiše trećinu celog stanovništva: od vatre, dima i sumporne pare koje su izlazile iz čeljusti konja.
19. Ogromna snaga koju su konji mogli razviti, nalazila se u njihovim čeljustima i njihovim repovima. Njihovi su repovi bili kao zmije sa glavama koje ujedaju sa njima su stvarale zlo.
20. Ljudi koji su preostali, koji nisu postali žrtve ove nesreće, još uvek nisu menjali svoje mišljenje i ne odvratiše se od svoje rabote.
21. Oni se nisu pestali klanjati demonima, zlatnim, srebrnim, gvozdenim, kamenim i drvenim idolima, iako ovi ne mogu ni gledati, ni čuti ni pokretati se. Oni ne promeniše način mišljenja i nisu se dalje klonili ubijanja, otrova, već da razvrat i sebičnost određuje njihov način života.
10 glava
1. I videh drugog anđela veće snage: on siđe s neba dole, zavijen u oblak. Oko njegove glave je svetlela duga, lice mu je bilo kao sunce a njegove noge su ličile na stubove od vatre. 2. U ruci je držao otvorenu knjigu. Desnu nogu je stavio na more a levu na kopno.
3. I on viknu ogromnim glasom koji je ličio na riku lava. Njegovom zovu odgovoriše sedam gromova svojim glasom.
4. I kada govoriše sedam gromova, hteo sam zapisati njihove reči. Ali čuh jedan glas sa neba koji reče: Zapečati šta govore sedam gromova, ali ne piši !
5. I anđeo koga videh, koji je istovremeno stajao na moru i na čvrstom kopnu, izdignu svoju desnu ruku prema nebu, i zakle u ime onoga koji nosi život sveta kroz sve eone koji je stvorio nebo i sva bića u njemu, k tome Zemlju i vreme, ali da će ono nastati u dane kada će sedmi anđeo podići svoj glas i kada će zatrubiti njegova truba. Onda treba da se ispuni misterija božanstva, onako kako su objavile sluge božje – proroci.
8. I glas koji primih sa neba progovori iznova: Idi i primi iz ruku anđela, koji stoji na moru i kopnu, otvorenu knjigu !
9. I otidoh anđelu i rekoh mu, da bi mogao knjižicu meni dati. A on mi reče: uzmi i pojedi je, to će biti gorko u trbuhu, iako je u ustima tvojim slatko kao med. 10. I uzeh knjižicu iz anđelove ruke, ali kada sam je progutao ona je napunila moju unutrašnjost gorkim ukusom.
11. Tu mi bi rečeno: Treba iznova da nastupiš kao prorok pred rasama i narodima i jezicima i pred mnogim kraljevima.
11. glava
1. Data mi je trska u obliku štapa, a uz to čuh reči: Digni se i uzmi meru božanskog hrama i oltaru što je u njemu i onima koji se u njemu mole.
2. Li predvorje _portu- izvan hrama računaj sada kao spoljašnji svet. Njega ne treba da meriš, ono će biti dodeljeno paganskim /ne hrišćanskim /narodima. Oni će sveti grad gaziti 42 meseca.
3. I pozvaću oba moja svedoka. Oni treba da objavljuju 1260 dana reč Duha, obučeni u crne haljine.
4. Oni su dve masline i dva svećnjaka koji su pred gospodarem Zemlje. Ako neko želi da im učini nešto na žao, iz njihovih usta će izbijati ognjeni plamen, koji će uništiti njihove neprijatelje. Onaj ko im sprema nesreću, mora da umre.
6. To su oni koji imaju moć da zatvore Nebo, tako da ne ada kiša u dane njihovog proročanskog delovanja. A oni imaju i moć da vodu pretvore u krv i zemlju da muče nevoljama svake vrste, ako oni to žele.
7. A kada se njihovo svedočenje završi, onda zver koja se iz bezdana uzdigne protiv njih, ratovati i pobediti ih i ubiti ih. Njihova tela će ležati po ulicama velikog grada, koji u Duhu ima ime Sodom i Egipat. Tu je i Gospod razapet na krst.
9. Ljudi iz svih rasa i plemena i jezika i naroda videće tri i po dana njihove leševe i neće biti dozvoljeno da se njihov tela sahrane u grobove. I stanovnici zemlje radovaće se njihovoj smrti i klicati od radosti i zasipaće se uzajamnim poklonima, jer su oba proroka život na zemlji učinili teškim.
11. I posle tri i po dana opet će se povratiti Životni duh iz božanskih svetova u njih. Oni se uspraviše i mogahu stajati na svojim nogama. Veliko preneraženje će zahvatiti sve koji ih budu tako ugledali.
12. I oni uše kako im neki moćan glas sa neba govori: Ustajte ! I oni se uzdignu u nebesku sferu na strujama sile bića oblaka u nebesku sferu. A njihovi neprijatelji će to morati da gledaju.
13. I u tom času nasta veliki zemljotres i deseti deo grada pade u ruševine, i 7000 ljudskih duša nađoše u zemljotresu smrt. Preostale spopade strah, i pokloniše se božanskoj objavi punoj svetlosti u sferi neba.
14. Druga nevolja je prošla. a treća se brzo približavala.
15. Sedmi anđeo zatrubi i moćni glasovi postadoše jasni na nebu, oni govorahu: Kosmos je uključen u carstvo našeg Gospoda i bića Hristovog, koga je poslao Otac. U sve eone on će biti car toga carstva.
16. A 24 starešine, koje su sedele u prisustvu Boga koji seđaše na prestolu, padoše u molitvi ničice i govorahu:
18. Tebi pripada naša žrtva zahvalnosti;
o Gospode, božanski vladaoče nad svim.
Ti koji jesi, koji si postao i koji ćeš biti.
Ti si preuzeo svoju moćnu silu i ti si car careva.
19. Narodi sveta plamte u gnevu,
ali i tvoj gnev svetova se pokrenuo.
Vreme je nastalo, kada se radi o sudbini mrtvih.
Svaki će dobiti plodove svoga života;
tvojim slugama, prorocima i svima koji su bili odani Duhu,
koji su tvoje ime veličali u straho-poštovanju i mali i veliki.
Propast će žeti, na zemlji koji su propast sejali.
I otvori se hram Boga u nebu, i oltar božjeg saveza posta vidljiv u svetilištu. I sevnuše munje, zaoriše se glasovi, zagrmeše gromovi, zemlja se zatrese, a vazduh ispuni strahoviti grad.
12. glava
1. I pokaza se vidovitom pogledu uzvišena velika slika u duhovnom regionu. Jedna žena obučena u sunce, sa mesecom pod nogama, okružena sa 12 zvezda. Ona je bila trudna i vikala je u porođajnim bolovima.
3. Pojavi se i neka druga slika na nebu: Gle,veliki vatreno-crveni zmaj sa sedam glava i deset rogova. Na glavama je nosila 7 kruna.
4. I u svom tumaranju zgrabi trećinu svih zvezda na nebu i zbaci na zemlju. A zmaj stade pred ženu koja je bila na porođaju, da bi ako ona rodi, prožderao njeno dete.
5. I žena rodi dete: Sina. On treba da bude pastir svih naroda sa gvozdenim štapom. I dete žene beše uzneto k Bogu i njegovom prestolu. A žena pobeže u pustinju. To što je ona trebala tamo da dostigne, bilo je predviđeno u božanskom planu svetova, tu ona treba da provede svoj život 1260 dana.
7. I rasplamsa se borba u sferama Duha. Mihailo i njegovi anđeli ratovahu protiv zmaja. A zmaj ratovaše među njegovim anđelima. Ali ga njegova snaga izneveri i zta njegovu četu ponestalo je mesta delovanja na nebu.
9. Veliki zmaj bi oboren, zmija od iskona, koja je u isto vreme dijabolične i satanske prirode, zavodnik celog čovečanstva. Na zemlju beše on zbačen i svi njegovi anđeli.
10. I čuh jedan veliki glas na nebu: sada je zasnovano spasenje i snaga i carstvo našega Boga i stvaralačka moć Hrista, koga je On poslao. Oboren je protivnik našeg Brata. On sada više ne može danju ni noću širiti mrak pred licem Boga.
11. Oni ga pobediše pomoću Jagnjetove krvi i pomoću reči svetova, za koju su svedočili. Oni nisu marili za svoj vlastiti opstanak i nisu se bojali smrti.
12. Zato klikćite, vi na nebu i bića sfera! Ali teško zemlji i moru: k vama je sišao protivnik dobra, i on plamti u besnom gnevu, jer on zna da je njegovo vreme kratko odmereno.
13. I kada zmaju postade jasno da je oboren na zemlju, poče on progoniti ženu, koja je rodila Sina. Onda su ženi data dva krila velikoga orla. Pomoću njih da ona odleti u pustinju, na mesto njenog opredeljenja, gdfe njen život treba da se utroši za tri i po vremena, daleko od prisustva zmije.
15. A zmija pusti iz svojih čeljusti bujice vode da poteku da bi je udavio poplavom. I zemlja pritekne ženi u pomoć, ona otvori svoja usta i popi bujicu vode u sebe, vodu koja je potekla iz zmijinih usta.
17. I zmaj plani gnevom protiv žene. On odjuri u borbu protiv onih koji su preostali od semena ženinog. To su oni koji se drže božanskih ciljeva svetova i slede sudbinu svedočanstva Isusovog. Kada to ugledah stadoh na pesak na morskoj obali.
13. glava
1. I videh kako iz mora izlazi jedna životinja. Imala je 7 glava i 10 rogova, a na rogovima je nosila 10 kruna, a na njenim glavama su stajala imena neprijateljstva prema Duhu.
2. Životinja koju videh ličila je na pantera, ali imala je noge medveda, a njuška joj beše kao u lava. I zmaj joj prenese svoju snagu i svoj presto i veliku moć
3. A jedna njena glava izgledala je smrtno ranjena, ali njena smrtna rana beše zalečena. Ceo zemaljski svet pratio je zver sa puno divljenja. Svi se pomoliše zmaju, pošto je on zveri dao toliku vlast i oni se pomoliše zveri i rekoše: Ko je kao zver, ko sme da se usudi boriti se protiv nje.
5. I behu joj data usta kojima je izgovarala reči velikog glasa i neprijateljstva protiv Duha, a uz to ovlašćenja iz kojih može da deluje 42 meseca.
6. I otvori svoja usta da bi izbacila svoje prokletstvo protiv božanskog sveta, protiv božanskog imena i protiv sfera božanskog nastanjenja i protiv svih bića, koja stanuju u nebeskim sferama.
7. I bi joj data moć, da razreši rat protiv ljudi odanih Duhu i da ih pobeđuje. Beše joj data nadmoć nad svim plemenima i narodima, jezicima i rasama.
8. Svi stanovnici Zemlje obožavali su zver, iako njeno ime nije nikada bilo upisano u knjizi života., koji pripada žrtvenom Jagnjetu, od kada su postavljeni osnovi sveta.
9. Ko ima uši, neka čuje!
10. Ko neslobodu seje, taj treba sam da neslobodu žanje; ko maše mačem koji ubija, treba sam da padne od mača koji ubija. Samo je ono trajno, to je istrajna snaga i vera onih, koji su odani Duhu.
11. I ugledah drugu životinju. Ona je iskočila iz tvrde zemlje i imade dva roga, tako da je izgledala slična jagnjetu, ali njen govorenje beše kao u nekog zmaja.
12. Pri svemu, u čemu je prva životinja imala vlast, ova je delovala magično, pred licem ove. Ona je učinila, da se zemlja i svi njeni stanovnici klanjaju prvoj životinji- zveri, čija je smrtna rana isceljena.
13. I ona je izvršila velika magična dela. Ona čak skinula vatru sa neba.
14. Ona zavede stanovnike zemlje čudima koja je mogla da izvede u prisustvu prve životinje. Svojim rečima postiže da stanovnici zemlje, zveri koja je imala ranu od mača, a opet ostala u životu, načine sliku.
15. Ona se postarala i za to da se slici zveri ulije duh, tako da ona uzmogne govoriti. To učini, jer svi koji se ne klanjaju zveri, nađu smrt.
16. I dalje postiže da svi mali i veliki, siromašni i bogati, slobodni i nesposobni sebi utisnu znak na desnu ruku i na čelo.
17. Niko da ne može kupiti ni prodati, ko nema ime zveri ili broj njegovog imena, kao znak i žig koji nosi na sebi.
18. Ovde je sama mudrost. Ko ima razum, neka potraži smisao broja zveri. To je broj čoveka. A njegov broj je: ( 666 ) !
14. glava
1. I videh: gle na brdu Cion, Jagnje, a okolo njega je sakupljeno 144.000 onih kojima je na čelu zapisano njegovo ime i ime njegovog Oca.
2. I čuh glas sa neba, neki glas kao žubor velike reke i kao grmljavina ogromnog groma. A glas koji čuh, bio je i kao muzika svirača sa harfe, koji sviraju na harfi i pevaju novu pesmu pred prestolom i pred 4 životinje i krugom starešina. Niko nije mogao naučiti tu pesmu osim 144.000, koji su postali slobodni od zemaljskog ropstva.
4. To su oni koji nisu svoje duhovno biće opoganili od slabosti svoje duše, koji su dakle devičanska bića. Oni idu za Jagnjetom onamo kuda vodi njegov put. Oni su izabrani iz čovečanstva, kao prapočetak jednog novog čovečanstva koje pripada bogu Ocu i Jagnjetu.
5. Njihovim usnama neće biti izgovorena nikakva reč prevare. Oni su ne zamućena bića.
6. I ugledah drugog anđela kako leti preko nebeskog zenita. On je nosio večno Evanđelje, da bi ga objavio onima koji stanuju na Zemlji, svim plemenima i narodima, jezicima i rasama.
7. On govoraše jasnim glasom: Poštujte božanski svet kao izvor svih objava. Čas božanske odluke je nastao. Uputite i svoje molitve prema tvorcu neba i Zemlje, mora i svih izvora vode.
8. I neki drugi anđeo iđaše za njim i govoraše: Pade, pade veliki grad Vavilon koji je podelio svima narodima sveta vinom svoj uzavreli razvrat.
9. I jedan treći anđeo iđaše iza oba prethodna i govoraše jasnim glasom: ko se moli zveri i njegovoj slici i ko primi njen znak na čelo ili ruku, taj treba da pije vino božanskog uzrujanja, koje će biti dato iz čaše njegovog gneva. On ima da podnese muke ognja i sumpora pred licem svetih anđela i Jagnjeta. Dim njihovih patnji će se uzdizati kroz sve eone. Oni neće imati mira ni danju ni noću. To pogađa sve koji se mole slici zveri i koji su primili otisak njenog imena.
12. Pokazala se kao istinita samo istrajna snaga onih koji su predani Duhu, koji deluju prema ciljevima Duha i prema veri koja je poprimila Hristov lik.
13. I čuh glas sa neba koji reče. Piši! Blaženi su mrtvi, koji od sada umiru u snazi Hristovoj. Da, Duh govori: Oni treba da nađu mir posle svojih muka. Prave plodove njihovog života neće nikada izgubiti na putevima svoje duše.
14. I videh,gle beli oblak. A na oblaku lik čovečijeg Sina. Na glavi nosio je zlatnu krunu, a u ruci držaše oštar srp.
15. I drugi anđeo stupi iz hrama i viknu jasnim glasom onome koji dolazi na oblaku: zamahni svojim srpom i žanji, jer je nastao trenutak žetve. Polje žetve stoji zrelo.
16. I onaj na oblaku zamahnu svojim srpom iznad zemlje i setva bi požnjevena.
17. I jedan drugi anđeo istupi iz hrama u Nebu, i on je takođe imao oštar srp.
18. A opet jedan drugi anđeo izađe iz oltara: to je bio onaj koji je imao moć nad vatrom. On glasno viknu anđelu koji je imao oštar srp: Udri tvojim srpom i oberi grožđe u vinogradu zemlje. Jer su zrna na grozdovima zrela.
19. I anđeo zamahnu svojim srpom iznad zemlje o obra vinograd zemlje i baci grožđe u veliku kacu božanske sudbinske volje.
20. I prosu se kaca, napolju ispred grada. A iz kace istoči se krv tako da je 1600 stadija dopirala konjima do uzda.
15. glava
1. I vidovitom oku prikaza se nova i velika čudnovata slika na nebu: 7 anđela sa 7 poslednjih ispita u kojima se ispunjava ozbiljnost božanske sudbinske volje.
2. I ugledah sliku nekog kristalnog mora, pomešanog sa vatrom, I one koji su pobedili zver i iskušenje njene slike i broj njenog imena, videh sa božanskom harfom kako stoje na kristalnom moru.
3. I pevahu pesmu Mojsija, božjeg sluge i pesmu jagnjeta:
Velika i dostojna divljenja su dela tvoja
o Gospode bože vladaru nad na svim.
Tvoji putevi vode ka biću dobra i ka istini,
ti care nad svim narodima.
4. Ko ne priznaje tvoje biće kao izvor svih otkrivenja?
Samo ti si svet. Doći će svi narodi, da bi se pred tobom pomolili.
Jer su se sad jasno otkrili tvoji viši poredci.
5. Potom videh, kako se u nebu otvori hram svetog kovčega božanskog samo posvedočenja.
6. iz hrama izađe 7 anđela sa 7 ispita. Bili su obučeni u čisto svetleće platno, a oko kukova nosi li su zlatni pojas.
7. I jedna od 4 životinje dade sedmorici anđela zlatne posude, pune podsticaja volje božanskog bića, koji nose život sveta kroz eone.
8. I hram se ispuni dimom koji j e proizlazio iz svetlosti snage Božjeg bića. I niko nije mogao ući u hram dok ne položi sedam ispita.
16. glava
1. I čuh vrlo jak glas. Ovaj govoraše iz hrama sedmorice anđela: Spremite se i izlijte 7 posuda božanske volje na zemlju.
2. Priđe prvi i izlije svoju posudu na zemlju. Tada ljudima koji su nosili otisak zveri na sebi i koji su se molili njenoj slici, poraste zli i koban rasprostranjen čir.
3. A drugi izlije svoju posudu u more, a ono se pretvori u krv, kao od neke lešine i sva živa i dušom obdarena bića izginuše u moru.
4. I treći izlije svoju posudu u sve reke i izvore vode i sva se voda pretvori u krv.
5. I čuh anđela voda kako viče: Ti nosiš istinito biće u sebi, Ti koji jesi i koji bejaše, Ti si svet. Zato donosiš ovaj sud: Oni su prolivali krv svetih i proroka i sada im daješ da piju krv. Oni su sami na sebe navukli ovu kaznu.
7. I čuh kako sa oltara govori: Da, Gospode, božanski vladaru nad svim, tvoj sud vodi istini i biću dobra.
8. I četvrti izlije svoju posudu preko sunca. Njemu je dato da ljude prži žeravicom. I govorahu ljudi u vreloj žeravici i proklinjaše ime božanske moći koja je mogla da nametne tolika iskušenja čovečanstvu. Oni ne nađoše put promene svoga mišljenja i zatvoriše se prema božanskom otkrivenju.
11. I peti izlije svoju posudu na presto zveri. Onda se zamrači carstvo zveri i ljudi su grizli svoje jezike od bola i proklinjahu božansku moć neba, zbog svojih muka i čira. Ne nađoše put promeni svog mišljenja i ne odvratiše se od svojih dela.
12. I šesti izlije svoju posudu na veliku reku Eufrat. Onda presuši sva voda u njoj, tako da se carevima pripremi put iz zemalja izlaska sunca.
13. I videh, kako iz čeljusti zmaja i iz njuške zveri i iz usta lažnih proroka izađoše tri lažna duha u obliku žaba. To su demonska duhovna bića koja izazvaše magična dejstva. Ona se učiniše gospodari careva u celom svetu, da bi ih sabrali radi rata koji će se razviti, kada nastane veliki dan božanskog gospodara sveta.
15. Gle, idem kao lopov. Blago čoveku, ko zna da pere i svoje haljine sačuva, da ne mora unaokolo ići nag, da ljudi ne vide njegovu ružnoću.
16. On sakupi svoja jata na drugom mestu, koja se na hebrejskom naziva: Hermagedon.
17. I sedmi izlije svoju posudu u atmosferu. I razleže se moćni glas iz hrama prestola: Svrši se !18. I sevnuše munje i razlegoše se glasovi, gromovi zagrmeše i zemljotres zatutnja, kakav se još nikada nije dogodio od kako na zemlji žive ljudi; to je bio strahovit zemljotres.
19. I veliki grad se raspade na tri dela i gradovi svih naroda propadoše u ruševine. I Vavilon veliki, izroni pred božanskom mišlju: Njemu je trebalo pružiti kupu sa vinom božanske volje kao kupu gneva.
20. I zatresoše se sva ostrva i sva brda i velika zrna grada, koja su izgledala teška na stotine kila i padoše s neba na ljude. A ljudi proklinjaše božanski svet zbog muka koje im je nanosio grad. To behu muke preko mere.
17 glava
1. Onda dođe jedan od sedam anđela, koji imadoše 7 posuda i reče meni: Dođi, da ti pokažem sudbinu velikog bezbožničkog grada, koji leži na više reka u kojem su carevi zemaljski vršili razvrat od čijeg su nečistog vina pili stanovnici zemlje.
2. I on me odvede na duhovni plan u pustinju. Tu pazih kako na jednoj skerletno-crvenoj životinji sedi žena.
3. Životinja beše prekrivena magičnim imenima i imaše 7 glava i 10 rogova.
4. Žena je bila obučena u purpurno-crvene i skerletno –crvene haljine, k tome blistavo ukrašena zlatom, dragim kamenjem i biserom. Ona je u ruci držala zlatnu kupu gnusnih likova i nečistih bića koja su potekla od nekog razvrata.
5. Na njenom čelu beše zapisano jedno ime, jedna misterija; Veliki Babilon, majka svakog razvrata i svih gnusnih likova na zemlji.
6. I videh ženu pijanu od krvi onih koji su odani duhu, od krvi onih koji su sudbinu Isusa osnažili svojom sudbinom.
7. A kada ugledah ženu spopade me veliko čuđenje. Onda mi anđeo reče: čemu se ti to čudiš? Kazaću ti tajnu žene i životinje, koja nosi 7 glava i 10 rogova.
8. Životinja, koju vidiš beše tu ; sada tu nije, ali će se ponovo uzdići iz bezdana, a onda će naći svoju propast. Ljudi na zemlji čija imena nikada nisu zapisana u knjizi ćivota od osnivanja sveta,naći će se u velikom čudu pri pogledu na životinju, koja tu beše u prošlosti, a sada nije tu, ali koja će u budućnosti biti tu.
9. Ovde govori razum koji je uzdignut do mudrosti. Sedam glava su 7 bregova. Žena sedi na njima. Oni su u isto vreme 7 careva. Petorica od njih su već pali, jedan od njih je tu, a jedan još nije tu. Ako dođe ostaće za kratko. A životinja koja je bila tu a nije tu, sam je 8 car i pripada ipak sedmorici; on će naći svoju propast.
12. A 10 rogova koje vidiš, to su deset careva, koji još nisu stupili u svoju vladavinu , ali oni će posle životinje zavladati jedan sat posle nje.
13. Svi oni imaju isto mišljenje. I oni će stupiti u borbu protiv jagnjeta. Ali jagnje će ih pobediti, jer ono je gospodar nad gospodarima i car nad carevima. Na njegovoj strani su sve sklonosti i svi odabrani, svi koji imaju veru.
15. I reče mi: Reke koje vidiš na kojima leži grad bezbožnika, to su rase i mase, narodi i jezici,
16. A 10 rogova, koje vidiš u životinja; oni će raspaliti gnev protiv velikog grada bezbožnika. Oni će učiniti da on konačno postane usamljen i pust. Oni će njegovo telo rastočiti i u plamenu spaliti.
17. Jer je Bog-Otac u njihova srca zasadio volju, prema kojoj oni ipak na kraju moraju postupiti. Tako oni služe Njemu u jednom smislu, pošto svoje carstvo stavljaju u službu zveri sve dok se ne postignu ciljevi božanske reči.
18. Žena koju vidiš, to je veliki grad , koji vlada nad svim carevima zemlje.
18. glava
1. Onda videh drugog anđela kako silazi sa neba. On imaše ogromnu vlast, i cela je zemlja bila obasjana duhovnom svetlošću, koja je izlazila od njega. On viknu prodornom snagom.
2. Pao je veliki Babilon. On je postao stanište demona i tamnica raznovrsnih nečistih duhova, strašnih kobnih ptica. O vina njegovog pijanstva i njegovog razvrata pili su svi narodi. Carevi na zemlji uzeli su učešće u njegovom razvratu, a trgovci na zemlji su na podsticaj njegovih čulnih požuda postali bogati.
4. I čuh neki drugi glas sa neba kako govori: Ostavite grad, vi koji ste moj narod. Ne dopustite da vas druženje sa njima uvede u njihove greške, da vas ne pogode udarci njihove sudbine.
5. Njihove greške dopiru sa zemlje sve do neba; saznajni pogled božije misli počiva na njihovim zabludama.
6. Vraćajte mu ono što vam je on dao, vraćajte dvaput toliko od svega što vam je on učinio. Poklonite mu dvaput čašu koju vam je pružao, da iz nje pijete.
7. Priredite mu žalost i muku prema njegovom samo-dopadanju i čulnim uživanjima. Jer on govori u svom srcu: vladam kao kraljica a nisam udovica, neću bilo šta da vidim što me žalosti.
8. Stoga će ga pogoditi svi udarci sudbine u jednom jedinom danu: smrt, žalost, gladi i požar, u kome će izgoreti. Jer je stroga Gospodareva sila kojom on upravlja kao božanstvo.
9. Plakaće i kukati carevi zemlje koji su dozvolili da budu uvučeni u njegov razvrat i čulna uživanja, kada vide kako se uzdiže dim iz njegova požara, u kome će on izgoreti.
10. Međutim oni će gledati samo izdaleka, jer će se bojati njegova jada. Oni će govoriti: jadni, jadni grade Babilone, bio si veliki grad a tako se tvoja sudbina ispunila u jednom jedinom satu.
11. Zaplakaće i žaliti trgovci na zemlji za njim, jer niko više neće kupovati njihovu robu: zlato, srebro, bisere i drago kamenje, tkanine od bisusa i purpur iz svile i skerleta, plemenito drvo i posuđe od slonove kosti,skupoceno drvo, gvožđe i mermer, i k tome cimet i biber, sredstva za kađenje mirtu i miro za osveštenje,vino i ulje , brašno i žito, goveda i ovce, konje i kola, i k tome još tela i ljudske duše.
14. Raskošan život, koji se predavao tvojoj duši punoj pohlepe nestao je; za tebe je izgubljeno svo bogatstvo i sav sjaj,i nikada više nećeš moći bilo šta od toga vratiti.
15. Trgovci koji su time trgovali, stoje i gledaju iz daleka njega kroz kojeg su postali bogati. Oni se plaše njegovih muka. Oni plaču i žale i govore: jadni, jadni veliki grade, bio si obučen u bisus, purpur i skerlet i blistavo ukrašen zlatom, dragim kamenjem i biserom.
17. Jer u jednom satu se to bogatstvo pretvorilo u pustinju. I svi oni koji upravljaju brodovima i svi brodari i oni koji su inače imali nešto da rade na moru stajahu udaljeni, i kad ugledaše dim od požara u kome je grad izgoreo, govorili su: Ko se sa tobom mogao porediti, veliki grade! Oni posipahu pepeo po svojim glavama i vikaše i plakaše i uzdisaše: jaoj, jaoj veliki grade. Od tvojih dragocenosti se obogatiše svi čiji su brodovi plovili po moru. Opustošen si za samo jedan sat.
20. Likujte nad njim vi nebeske sfere sa svim svetima, apostolima i prorocima. Vaš sud nad njim izvršio je sami Bog.
21. Onda jedan snaćni anđeo podiže jedan ogromni kamen, koji je izgledao kao mlinski kamen i baci ga u more i reče: Tako će jednim zamahom biti srušen Babilon, veliki grad. Nikad se više neće podići.
22. Nikada u tebi neće zasvirati glas svirača na harfi, pevača, frulaša niti trubača. Nikakav posao bilo koje vrste, neće se u tebi obavljati. Nikakav mlin neće više u tebi mleti, i nikakva svetiljka goreti.
23. Nikada se u tebi više neće čuti glas mladoženje i mlade! Tvoji trgovci behu velikaši na zemlji; tvojim čarobnim napitkom oni su zaveli sve narode. U tebi je tekla krv proroka i svetitelja, krv svih onih, koji su na zemlji našli svoju žrtvo-mučeničku smrt.
19. glava
1. Na to čuh jedan moćan glas, kao od velike množine na nebu.: Halelujah! Svako dobro, svako otkrivenje, sva sila svetova Bogu kome služimo. Njegove odluke vode ka bitisanju dobra. On je izrekao sud velikoj bludnici koja je svojim razvratom pokvarila se zemaljsko bitisanje. Izvajao je On krv svojih slugu koju je prosula njena ruka.
2. I još jednom govorili su glasovi: Halelujah. Dim njenog požara neće prestati da se uzdiže gore, od jednog eona do drugog. Onda padoše 24 starešine i 4 životinje ničice i moljahu se visokom biću Boga, koji sedeše na prestolu i govorahu: Da, Amen, halelujah!
5. A sa prestola govorio je glas: Neka je hvala Bogu kome služimo, svi koji su mu odani, i vama što u straho-poštovanju pred njim klečite, mali i veliki.
6. I čuh glas kao od množine i žubora mnogih reka i tutnjave strahovitog groma: Halelujah! Car je gospodar naš Bog, vladar nad svima. Budimo srećni i hvalimo njegovo otkrovenje: počinje ženidba Jagnjeta. Njegova nevesta se pripremila. Ona treba da se obuče u haljine od čistog bisusa. Bela haljina je više biće, koje sija u onima što su odani Duhu.
9. I on mi reče: Piši ! Blaženi su oni koji su pozvani na Jagnjetovu svadbu. I nastavi: to su odista Božije reči.
10. I ja padoh pred nogama njegovim, da mu se pomolim. A on mi reče: to ne treba da činiš. Ja sam sluga kao i ti, i tvoj brat. Držite se sudbine svedočanstva Isusovog. Svoju molitvu upućuj Bogu-Ocu. U sudbini svedočanstva vlada proročanstvo, snaga za budućnost.
11. I videh kako se otvori nebo. Gle beo konj. I konjanik koji na zemlji seđaše, on je onaj koji čini istinitim veru i saznanje. Kroz njegove odluke i njegovu borbu nastaje bit moralnog. Njegove su oči kao plamenovi vatre, na njegovoj glavi blista mnoštvo kruna. Njemu je upisano ime, koje niko ne razume, osim on sam. On je obučen u krvlju poprskane haljine. Njegovo ime je : Božji logos.
14. Njega prati nebeska vojska na belim konjima, obučena u čisto bele haljine. Iz njegovih usta izlazi oštar mač, kojim pogađa narode. On je pastir naroda, i nosi gvozden štap. On gazi kacu iz koje izvire vino božanske volje, kao gnev sve-držitelja sveta. Na njegovoj haljini i njegovom kuku je zapisano ime: Car svih careva, Gospodar svih gospodara.
17. I videh anđela kako stoji u Suncu, sa jasnim glasom pozva sve ptice koje su letele kroz zenit neba: Dođite, i skupite se na gozbu Božju. Vaša su jela tela kraljeva i tela vojvoda bojnih, tela moćnih i tela konja i njihovih jahača, tela svih slobodnih i neslobodnih, svih malih i velikih.
19. I videh zver i kraljeve zemaljske i njihove vojske sabrane za borbu protiv belih jahača i njenog vođe.
20. I zver bi uhvaćena i sa njom lažni prorok koji je u njenom prisustvu zavodio ljude čudotvornim delima, a to su bili oni, koji su na sebi nosili znak zveri i koji su obožavali njenu sliku. Obojica su bili bačeni u ognjeno jezero iz koga je sukljao sumporni plamen. Ostali nađoše smrt od mača koji je proizašao iz usta jahača. I sve se ptice najedoše od njihovih tela.
20. glava
1. I videh anđela kako silazi sa Neba. Ovaj je imao ključeve od bezdana i moćan lanac u ruci.
2. I on zgrabi Zmaja, zmiju prapočetka, koja je sjedinila dijaboličku i satansku silu, i baci ga na 1000 godina u okove i baci ga u bezdan, koji nad njim zaključa i zapečati, da u buduće ne zavodi ljude, da bi kada se navrši 1000 godina potom on bio za određeno vreme oslobođen okova.
4. I videh prestole i one koji su na njima sedeli. Njima je predata vlast upravljanja sudbinama. Uz to sam video duše onih koji su zbog svog ispovedanja vere u Isusa i za ljubav božanske reči svetova bili pobijeni. Oni nisu obožavali ni životinju ni njenu sliku, dakle njima nije bio utisnut ni na čelo ni na ruku njen znak. Oni su živeli i vladali sa Hristom 1000 godina. Ostali umrli mogli su ponovo oživeti, pošto se ispunilo 1000 godina. Tako mi se pokaza prvo uskrsnuće.
6. Blaženi i sveti su oni koji uzmu učešća na prvom uskrsnuću. Druga smrt neće imati vlast nad njima; oni će biti božji sveštenici i Hristovi i sa Hristom će 1000 godina biti carevi.
7. I kada se navrši 1000 godina, oslobodiće se satanska moć tamnice, i ona će istupiti kao zavodnica naroda na sve četiri strane sveta. Onda će čovečanstvo ščepati Gog i Magog i međusobno uplesti u ratove; njihov broj će biti kao peska u moru.
9. I prevukoše se iznad celog zemljinog kruga i opkoliše i opsedaše tvrđavu svetih i omiljeni grad.
I udari oganj iz neba i spali ih. I dijabolička moć koja ih je zavodila, bi bačena u močvaru ognja i sumpora u koju su već životinja i lažni prorok bili bačeni da podnesu muke danju i noću kroz sve eone.
11. I videh veliki beli presto i pred licem Onoga, koji je na njemu sedeo. Uzmicala je zemlja i nebo a u prostornom svetu više nisu mogli da se nađu. I videh mrtve, velike i male, kako stoje pred prestolom i kako su otvorene knjige. I još jedna knjiga bi otvorena: knjiga života. I po njima su određene sudbine mrtvih, što je u knjigama pisalo, prema njihovim delima. I more je dalo svoje mrtve, i carstvo smrti senki dalo je svoje mrtve. I svakom je određena njegova sudbina, prema delima. I carstvo smrti senki je istovremeno bačeno u močvarne i ognjene dubine. To je druga smrt ognjene močvare. I svaki, čije ime nije stajalo u knjizi života,bio je takođe bačen u ognjenu močvaru..
21. glava
1. I videh novo Nebo i novu Zemlju. Staro nebo i stara zemlja nestadoše, i mora više nije bilo.
2. I dalje videh sveti grad, Novi Jerusalim. Spustio se s neba u područja samog Božanstva. U svome divnom liku bio je sličan nevesti ukrašenoj za venčanje.
3. I sa prestola čuh kako govori jedan moćni glas:
Gle, Božji hram među ljudima. On će se nastaniti u njihovoj sredini, i oni će biti njegov narod. Samo Božanstvo će biti kod njih i brisaće sve suze iz njihovih očiju. Više neće biti smrti,niti žalosti, ni vapaja ni teškog bremena; jer je stari svet prošao.
5. I onaj koji je bio na prestolu reče: Piši ! Ove su reči verovanja i saznanja.
6. I on mi reče: Svrši se, ja sam alfa i omega, prapočetak i cilj svetova. Žednom ja ću darovati izvor života, ne postavljajući nikakav uslov. Onaj ko položi ispit imaće sve što vidiš. Ja ću biti njegov Bog, a on će biti moj sin. Ali plašljivim dušama, onim koji ni u šta ne veruju, onima koji nagrde sliku čoveka, koji oko sebe šire smrt, koji idu nečistim putevima duše, koji primenjuju crnu magiju, i oni koji služe demonskim, a isto tako svima koji krivotvore pravo postojanje, njima će se otvoriti ognjena močvara bezdana iz koje suklja sumporni plamen. To je druga smrt – smrt duše.
9. Onda mi priđe jedan od 7 anđela, kojima su date 7 posuda sa 7 poslednjih ispita, i reče mi: Dođi! Hoću da ti pokažem nevestu, ženu Jagnjeta.
10. I udalji se u područje Duha na jedno veliko i visoko brdo i pokaza mi sveti grad, Jerusalim, koji se spusti iz neba, iz područja samog Božanstva. On zasvetli u svetlosti Božijeg otkrivenja. Njegova moć blistanja bila je slična naj dragocenijem dragom kamenu, on beše kao kristalno jasan – jaspis.
12. Grad je imao velik i visok zid i 12 vrata. A na vratima stajahu 12 anđela i behu napisana imena: Imena 12 kolena sinova Izraelovih. Sa istoka bila su troja vrata, sa zapada troja, sa severa troja i sa juga troja. Zid grada počivao je na 12 temelja, i na njima su stajala 12 imena dvanaest apostola Jagnjetovih.
15. A onaj koji je govorio sa mnom imao je zlatnu traku za merenje, da bi sa njom izmerio grad i njihova vrata. Tu je grad kao četvoro-stran, njegova dužina i širina su jednake.
16. I on izmeri grad trakom i nađe da je njegova dužina 12.000 stadija. Njegova dužina,širina i visina su jednake.
17. I on izmeri zid: 144 lakta, To je mera čovekova a i anđelova.
18. Zid beše izgrađen od jaspisa, a sam grad od čistog zlata, koji je sličan providnom kristalu. Temelji grada behu izgrađeni svakakvim dragim kamenjem:
Prvi temelj jaspisom, drugi safirom,treći halcedonom, četvrti smaragdom.
2o. Peti sard-oniksom, šesti karneolom, sedmi krizolitom, osmi berilom, deveti topazom, deseti krizepnasom, jedanaesti hiacintom i dvanaesti ametistom.
21. 12 vrata behu 12 bisera; svaka pojedina vrata behu sagrađena od jednog jedinog bisera. A ulice grada sastojale su se od čistoga zlata, koje je bilo slično providnom kristalu.
22. Neki hram ne mogoh videti. Gospod božanski svedržitelj, sam. On je hram u njemu zajedno sa Jagnjetom.
23. Grad i ne treba sunce ili mesec, da bi se osvetljavao. Njega je osvetljavala svetlost otkrovenja božijeg a njegovo svetlo je Jagnje.
24. Sa tom svetlošću osvetljava on puteve narodima, a carevi zemaljski mu žrtvuju svoj sjaj.
25. Njegova vrata se nikada ne zatvaraju, jer u njemu nema noći.
26. Sve duhovne dragocenosti i duševne vrednosti naroda doneće se u taj grad. Ali u njega ne prodire ništa neposvećeno, ništa što iskrivljuje čovekovu sliku i krivotvori pravo postojanje. Samo onaj nalazi ulaz u njega čije se ime nalazi u knjizi života, koja pripada Jagnjetu.
22. glava
1. I on mi pokaza reku: vodu života, blistave bistrine, kao neki kristal. Ona izviraše iz prestola Boga i Jagnjeta.
2. Posred ulica i s ove i one strane reke raste drvo života koje nosi 12 plodova, tako da je davalo svoje plodove svakog meseca. A plodovi drveta služili su narodima kao lekovi za ozdravljenje. Svaka kletva je njihovom upotrebom gubila svoju snagu.
3. I presto Božji i Jagnjetov stajaće u gradu i njegovi vernici će svoju svetu službu upućivati njemu. Oni će gledati njegovo lice, a njihovo ime sijaće na njihovim čelima.
5. Više neće biti mraka, njima više neće biti potrebna svetlost ni svetila pa ni svetlost sunca, pošto će im svetleti sam Gospod Bog. I oni će biti carevi kroz sve eone.
6. I on mi reče: Ovo su reči verovanja i saznanja. Gospod iz čijeg je božanskog bića potekao izvor otkrivenja svima proročkim duhovima poslao je svoga anđela, da bi onima koji veruju pokazao,šta dolazi brzim koracima.
7. Gle doći ću u jednom trenutku. Blažen je onaj koji u svoje srce primi reči ove knjige koje upućuju na budućnost.
8. Ja. Jovan sam taj, koji je to čuo i video, a kada to čuh i videh, padoh k nogama anđela koji mi sve to pokaza.
9. I reče mi: Ne čini to. Ja sam rob kao i ti i tvoj brat, i onih koji objavljuju budućnost i onih koji objavljuju budućnost i onih koji prime u svoje srce reči iz ove knjige. Tvoje molitve važe samo Bogu – Ocu.
10. I reče mi: Ne zapečati reči ove knjige koje upućuju na budućnost.
11. Ko je sada udaljen od dobra, biće to i u budućnosti. Ko je sada zamućen, to će biti i budućnosti. A onaj koji ima udela na višem postojanju, moći će i u budućnosti svoj život obrazovati iz višeg opstanka. I onaj ko je prožet duhom, iskusiće i u budućnosti produhovljenje.
12. Gle doći ću odjednom. I postaću gospodar sudbine; daću svakom izravnanje sudbine koje odgovara njegovim delima.
13. Ja sam alfa i omega, prvi i poslednji prapočetak i cilj svetova.
14. Blaženi su oni koji čiste svoje svečane haljine. Oni imaju ovlašćenje nad drvetom života i dozvoljeno im je da kroz vrata uđu u grad.
15. Napolju moraju ostati i neposvećeni, koji se koriste magijom, što idu nečistim putevima duše koji oko sebe šire smrt. koji služe demonskim silama i ubeđenjem i delom krivotvore pravo postojanje.
16. Ja, Isus, poslao sam svoga anđela, on treba u opštinama da osnaži te reči. Ja sam koren i loza Davidova. Ja sam blistava Zornjača.
17. I Duh i nevesta govore: Dođi! I ko čuje taj poziv kaže: Hodi! Neka dođe svako ko je žedan. Ko hoće neka slobodno crpe vodu života.
18. Sam ja činim svakom. Ko čuje proročanske reči ove knjige da su one jedna snaga. Kome one ništa ne kažu, njemu će da se duhovni život približi tako, što će morati proći ispite – iskušenja,koje opisuje ova knjiga. Onaj kome su reči ove knjige težak teret, njemu će duhovni svet izmaći prilaz drvetu života i i svetom gradu, o kome je pisano u ovoj knjizi.
20. Onaj kome ove reči daju snagu on govori: da ja brzo dolazim.
Da, Amen, dođi Isuse, naš Gospode.
Neka je blagosloven Isus, naš Gospod,zajedno sa onima koji se njime posvećuju.
---------- 0 --------
Нема коментара:
Постави коментар